Broj 107
-->

Lekovite biljke

LIPA

Lipa je sveto slovensko drvo koje čuva čoveka od zla i uroka i leči od mnogih bolesti

Bela lipa je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom, visoko do 25 metara. Listovi su sitni, srcoliko-okrugli, zašiljenog vrha, po obodu testerasti, na naličju svetliji. Cveta u junu, najkasnije od svih naših lipa. Pojedinačno raste u mešovitim šumama i do 1.200 m nadmorske visine, a česta je i u drvoredima i parkovima kao ukrasna vrsta.
  Crna lipa je, kao i bela, visoko listopadno drvo. Za razliku od bele, listovi su krupniji i tanji. Cveta početkom juna, oko 14 dana pre bele, kasne lipe. U prirodi je češća od bele lipe.
 
  Kada se bere
  Lipu treba brati čim počne da cveta, kad su dve trećine cvetova rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom, jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sladunjavog i pomalo oporog.
 
  Sastav
  U lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, heterozida, šećera, gume, voska, žute boje, manitola i tartarata. U svežem cvetu ima etarskog ulja, nosilac mirisa lipovog ulja je seskviterpenski alkohol farnezol. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost čaju od lipe. Lipov list takođe sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrće. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adsorptivne moći. U lipovom semenu masnog ulja sličnog maslinovom. U fitoterapiji se kao biljna lekovita sirovina upotrebljavaju osušene žuto-zelene cvasti. Cvetovi drugih, ukrasnih vrsta lipe manje su prijatnog ukusa i mirisa i smatraju se falsifikatima.
 
  Lekovitost
  Za lek se beru cvetovi u vreme kada se otvore i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu. Cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris. Cvast lipe se tradicionalno koristi kod prehlada, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva praćenih groznicom, gde je poželjno pojačano znojenje. Čest je sastojak čajnih mešavina za ublažavanje kašlja, za znojenje i za grgoljenje. Ekstrakti lipe su sastojci nekih fitopreparata koji se preporučuju za smirivanje suvog kašlja, za umirenje i kod tegoba urinarnog trakta. U narodnoj medicini se lipa koristi i kao prijatan napitak, za poboljšanje izlučivanja mokraće iz organizma, kao blago sredstvo protiv grčeva i za umirenje. Koristi se i za izradu kozmetičkih preparata.
 
  Delovanje lipe
  Lipa je poznata po svom dijaforetičnom, diuretičnom i spazmolitičnom dejstvu. Takođe, ima podataka da deluje holeretično, da snižava krvni pritisak i da deluje antiinflamatorno. Ova dejstva vezuju se za prisustvo flavonoidnih heterozida. Zbog visokog sadržaja sluzi, koja oblaže sluzokožu disajnih organa i sprečava nadražaj na tusigene zone, cvast lipe se često koristi i za umirenje intenzivnog kašlja. Eksperimentalno je potvrđeno i antimikrobno dejstvo njenih vodenih i etanolnih ekstrakata, kao i sedativni i anksiolitički efekat.
 
  Hemijski sastav
  Cvet lipe sadrži jedan odsto kompleksa flavonoidnih heterozida u kome dominiraju heterozidi kvercetina i kemferola (rutin, kvercitrin, hiperozid, tilirozid, astragalin), preko tri odsto heterozida kafene, p-kumarne i hlorogenske kiseline, 10 odsto sluzi, dva odsto tanina i leukoantocijanidina. Prijatan miris potiče od male količine etarskog ulja (0,02%).
 
  Način upotrebe
  Jednu do dve kafene kašičice osušenog cveta preliti šoljom ključale vode, poklopiti i posle 5-10 minuta procediti. Piti više puta dnevno po šolju što toplijeg čaja.