Ako ovog leta nemate mogućnosti da odmor provedete negde na moru, dobro će vam doći malo rekreacije na nekom gradskom bazenu. Svake godine, međutim, svetski stručnjaci otkriju još poneko novo oboljenje vezano za boravak u stajaćoj hlorisanoj vodi. Grupu bolesti koje se dobijaju od vode u bazenima stručnjaci su nazvali rekreativnim oboljenjima.
 
  Atak virusa na stomak
  Gutanjem zagađene vode iz bazena postoji mogućnost da se u organizam unesu bakterije, virusi i paraziti koji su s vremenom postali otporni na hlor, a mogu se naći u fekalnim vodama. Takve infekcije gastrointestinalnih organa uglavnom karakterišu simptomi kao što su tečne stolice, bol u stomaku i visoka temperatura. Uglavnom su u pitanju bezazlene infekcije, međutim, mogu da se jave i infekcije šigelom, salmonelom, ešerihijom koli, parazitom kriptosporidijom i druge. Stručnjaci u ovakvim slučajevima preporučuju dijetalnu ishranu, skidanje temperature i obaveznu nadoknadu tečnosti. Za dijareju se savetuju probiotske kapsule kako bi se crevna flora dovela u ravnotežu. Ako tegobe potraju, treba se obavezno obratiti lekaru.
 
  Konjunktivitis vreba
  Kupanje u stajaćoj vodi koja je kontaminirana urinom osobe zaražene genitalnom infekcijom kao što je hlamidija trahomatis može da izazove infekciju jednog ili oba oka. U slučaju kada se javi svrab, krmeljanje, crvenilo ili osećaj stranog tela u oku velika je verovatnoća da je došlo do virusne upale očiju ili bazenskog konjunktivitisa.
 
  Infekcija ušnog kanala
  Najčešća infekcija leti je infekcija spoljnog ušnog kanala. Oboljenje koje nosi naziv plivačko uvo dobija se zadržavanjem zagađene vode u ušnom kanalu, a glavni krivac i uzročnik je bakterija. Simptomi su bol i sekrecija iz uva i nagluvost. Specijalisti upozoravaju da kada dođe do prvih tegoba nikako ne treba pokušavati da se štapićima otpuše uši. Na taj način postoji mogućnost da se infekcija proširi sa spoljašnje na druge strukture uva. Za vreme terapije koju prepiše lekar ne treba kvasiti uho.
 
  Svrab koji izluđuje
  Gljivičnim infekcijama kože i sluzokože naročito pogoduju vlaga i toplota. Vlažni peškiri, kupaći kostimi, mokre bazenske prostorije idealna su mesta za razvoj gljivica. Na udaru gljivičnih infekcija kože najčešće su pazuh, prepone, stopala između nožnih prstiju i sva druga mesta gde je sluzokoža oštećena. U početku se javlja blago crvenilo, sledi svrab, a na kraju dolazi i do pucanja kože.
 
  Dosadna kandida
  Iako je gljivica kandida stari stanovnik debelog creva kod 25 odsto pripadnica nežnijeg pola izostanu simptomi. Međutim, kada dođe do pada imuniteta ili ako žena uzima antibiotike, dolazi do promene kiselosti same vagine. Tada gljivice bujaju i razmnožavaju se. Svemu kumuje sedenje na mokrim peškirima u vlažnim kostimima. Peckanje i svrab u predelu polnih organa kao i gromuljičast sekret znaci su koji ukazuju da je došlo do gljivične infekcije.
 
 
  D. Rodić