Posle uspešnog albuma koji je uradio
Pomalo je čudno da se kao dete iz lekarske porodice okreneš muzici? Kada se razvila ljubav prema muzici?
Moj otac jeste poznati neuropsihijatar, mama stomatolog, a brat vrhunski neurohirurg, ali u široj porodici ima mnogo umetnika. S mamine strane cela porodica, devetoro braće i sestara, imaju izražen umetnički gen. Jedan njen brat je profesor klavira, drugi vajar, treći pesnik...
Interesantno je da si od najranijeg detinjstva imao kućni studio?
Dok sam živeo u Osijeku, sa 12 godina sam napravio svoj mali studio u kojem sam provodio slobodno vreme. Snimao sam svoje demo snimke, držao koncerte s bendom... Inače, sam početak nije bio muzički. S devet godina sam dobio nagradu za najbolju dečju poeziju. Čak sam mami za Osmi mart poklanjao pesme umesto da joj pravim čestitke.
Na početku karijere dobio si titulu „dobrog kompozitora i lošeg pevača". Da li te je to obeshrabrilo?
Mislim da sam fenomenalan pevač kada je osećaj u pitanju, znam da predstavim pevaču kako da otpeva neku pesmu i Marina Tucaković po tome i radi tekstove. Ali, daleko je to od profesionalnog pevanja, glas mi nije dobar.
Koliko je sastanak s Bregovićem na početku tvoje karijere uticao na tvoje samopouzdanje?
Jedan moj prijatelj, koji je bio i Bregovićev, uhvatio me za ruku kada sam imao osamnaest godina i odveo kod Gorana. On, koji je tada bio apsolutni broj jedan komercijalne muzike, preslušao je moj snimak uz niz peripetija. Ispala mi je traka, nije bio priključen magnetofon... mislio sam da će sastanak ispasti katastrofa, ali mi je Bregović na kraju rekao kako misli da treba da nastavim da se bavim muzikom. Što se samopouzdanja tiče, njega sam uvek imao. Kada uradim nešto iskreno i kada sam apsolutno siguran da sam to ja, tu je vrlo teško da mi neko poljulja samopouzdanje. To što mi je Goran rekao je bio podstrek jer sam odlučio da se preselim u Sarajevo, gde sam upoznao potpuno drugi način života.
Šta misliš, u kojoj meri je saradnja sa Cecom uticala da postaneš poznat u celoj regiji?
Pre rada s njom sam napisao dosta hitova i tako se otvorila mogućnost da sarađujem s mnogo izvođača odjednom. U tom naletu sam napisao i za Cecu pesmu Idi dok si mlad. Tada mi je ponuđeno da uradim ceo album. To je i prvi kompletan album gde sam kompozitor, aranžer i producent.
Jesi li imao tremu pre nego što si se prihvatio rada na tom albumu?
Nisam, više sam imao tremu što sam se prihvatio tako velikog posla, a nisam imao ništa - kompjuter, ljude sa kojima bih radio. Trebalo mi je malo više vremena da bih se organizovao. I za mene i za Cecu je ta saradnja bila uspešna. Kao početnik, dobio sam afirmaciju, a za nju je to bio jedan veliki korak napred. Ali, svih tih petnaest godina sam uvek bio iza scene. Nije mi bila bitna medijska pažnja niti sam želeo da postanem javna ličnost.
Kako se onda sada boriš sa medijskom pažnjom?
Nije mi teško zato što je Miligram u pitanju. To je početak moje samostalne karijere. Miligram produkcija je mesto na kojem se okupljaju naši eminentni muzičari, uglavnom iz roka i džeza. Sve su to moji, pre svega, prijatelji, a potom i saradnici, od kojih svako nosi svoju važnost i daje težinu ovom projektu. Tu je, na primer, Alek iz Ajzberna, Neša iz Repid Forsa i svi zajedno sviramo na Breninoj turneji. Brenin koncert u Beogradu, koji pripremamo za ovu godinu, sigurno će biti praznik muzike. Ona iza sebe ima ogromnu Miligram turbinu, a ona kao vokal pokazuje zašto je 30 godina zvezda koja traje.
S kim je saradnja bila lakša, s Brenom ili Cecom?
Ne gledam to tako. Odvajam svaki projekat za sebe, a i ne komponujem namenski za izvođača. Stalno radim i stvaram nove kompozicije i onda ih kao gotov proizvod namenim nekome kome mislim da bi dobro legla.
Da li ti dolaze neki novi klinci po savet ili traže da staneš iza njih?
Kako da ne. Najviše takvih klinaca sam sreo u šouu Ja imam talenat, kojim se, inače, veoma ponosim. Cilj mi je da već na sledećem Miligramu imam bar jednog takvog klinca. Na ovom imam Alena Ademovića, dečka koji radi sa Bregom, ali nikada nije bio naročito eksponiran, a sada je za mesec i po dana postao zvezda.
Album Miligram ima deset sjajnih izvođača, kako si odlučio ko će raditi koju pesmu?
Po osećaju, savetujući se s Marinom. Na nekim pesmama je bilo po dva kandidata, ali na kraju se nekako prirodno namesti tekst određenom izvođaču.
Jesi li očekivao ovoliki uspeh?
Još uvek ovo ne smatram uspehom, mislim da je prerano. Ovi prvi koraci su stvarno ogromni, ali pravo stanje stvari ću znati kada budem napravio koncert Miligrama u Areni ili na Ušću i kada on bude prepun. San mi je i da napravim neki rijaliti šou koji bi pokazao kako u našem studiju nastaje sva ta muzika i koliko je ta umetnost divna i inspirativna i čini život boljim.
Tvoje pesme su veoma emotivne, da li si neku posvetio svojoj supruzi?
Sve pesme su posvećene njoj.
Imaš li ambicija vezanih za inostranstvo?
Trenutno me inostranstvo uopšte ne interesuje. Imam visoko mišljenje o Balkanu, mislim da je ovo riznica talenata, umetnosti i različitih kulturoloških uticaja. Ceo svet danas pokušava da spoji nespojivo i da pravi te fuzije, a mi smo rođeni u tome. I Miligram je napravljen kao balkanski projekat i funkcioniše na celom Balkanu podjednako, ima svoje fanove i daje svoje rezultate a tek je izašao. Nudili su mi ugovore, čak mi je Univerzal ponudio ugovor, ali trenutno nemam vremena da se bavim time. Veliki mi je izazov sledeći Brenin album, koji bi trebalo da izađe u junu. Prošli je postigao ogroman uspeh i zadao nam zadatak da napravimo nešto još bolje.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Želim da ljudi upoznaju nas koji pravimo muziku koju oni slušaju kod kuće. Nedavno sam počeo da radim i na jednom projektu koji je za mene megaprojekat. Želim da napravim rokenrol album koji će vratiti rok na velika vrata na Balkan.
